Превођење ове књиге било је колико пријатно и поучно, толико и напорно. У области дигиталних технологија, и у руски и у српски је ушло много туђица и англицизама. Неки појмови су се одомаћили а за неке постоје руске и српске речи. Уобичајено и одговорно превођење са руског на српски би у овом случају подразумевало да се једноставно све речи преведу на српски. Али аутори су нам „задали“ још један задатак: да књига послужи родитељима и наставницима у разговору са децом и адолесцентима. А тиме се ово питање превођења преноси и у раван јаза међу генерацијама и младалачке психологије а не само језичког чистунства. Ако би старија генерација користила само наше преведене изразе а млађа англицизме (јер је то модерније) – варљива „супериорност“ у баратању технологијама би обесценила у очима младих оно што старији говоре. Трећи („нерешиви“) проблем је био и присуство англицизама у руском оригиналу. Четврти проблем је недостатак званично прихваћених термина на српском. И пети проблем стил писања који на појединим местима користи и „сленг“ – младалачки начин комуникације међу руском омладином који је такође било пожељно превести на српски, користећи књижевно неуобичајене изразе у српском. Стога смо, као одговорни преводиоци, консултовали наше 16 (словима: шеснаесторо) деце: Ирина једанаесторо и Слободан петоро (узраста од 10 до 32 године) и дошли до закључка да ни „језик младих“ није јединствен! Разликује се и по друштвима, заједницама, интересовањима и т. д. Тако да смо на крају одлучили да колико је то било могуће и у мери која не оптерећује текст превише, користимо наизменично разне изразе а у заграде да стављамо остале варијанте. Ово није идеално решење али је употребљиво и надамо се да је обогатило превод а да ће и читаоце језички обогатити.
